Anketa o životnom standardu (AŽS)

Izrada Strategije za smanjenje siromaštva u periodu 2002-2003. godine ne bi bila moguća bez ključnih i pravovremenih podataka koji su dali osnov za njeno kreiranje. Proces prikupljanja statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo započeo je  sprovođenjem dve godišnje Ankete o životnom standardu (AŽS) sprovedene tokom 2002. i 2003. godine, a na zahtev Vlade Republike Srbije i uz stručnu pomoć Svetske banke.

Kako bi se obezbedila uporedivost podataka u petogodišnjem periodu (2002-2007) i jasno sagledali trendovi u vezi sa nivoom siromaštva u Srbiji, Republički zavod za statistiku je 2007. godine sproveo Anketu o životnom standardu. Podaci Ankete o životnom standardu uporedivi su sa setom podataka dobijenih istim istraživanjem 2002. i 2003. godine. Uporedivost podataka omogućila je realizaciju dodatnih analiza o uticaju politika Strategije za smanjenje siromaštva koje su Parlament, Vlada, lokalne samouprave, međunarodni donatori i organizacije civilnog društva realizovale u pomenutom petogodišnjem periodu.

Kontinuirano praćenje indikatora siromaštva i razvijen statistički sistem za merenje siromaštva predstavljali su osnovni preduslovi za kreiranje efikasnih i efektivnih strateških mera. Rezultati Ankete o životnom standardu, publikovani su i zvanično su predstavljeni javnosti u maju 2008. godine, a podaci su dostupni na internet prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Sama anketa o životnom standardu nije deo redovnih istraživanja RZS, te se ne očekuje ponovno sprovođenje AŽS.

Anketa o potrošnji domaćinstva (APD)

Strateškom odlukom donetom 2004. godine statistika siromaštva u Srbiji, do usvajanja i realizacije instrumenta EU za merenje siromaštva, tj. Ankete o prihodima i uslovima života (SILC), zasniva se na podacima dobijenim redovnim sprovođenjwem Ankete o potrošnji domaćinstava. Ovim je uspostavljen dugoročni kontinuitet u praćenju podataka u vezi sa siromaštvom. Anketu  o potrošnji domaćinstva, redovno sprovodi Republički zavod za statistiku. Između Ankete o životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstva postoje značajne metodološke razlike i nije moguće poređenje rezultata koji su dobijeni na osnovu Ankete o životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstva.

Metodološke razlike APD i AŽS:

1. Prvi skup neusaglašenosti proističe iz razlika u vremenskom periodu za koji se prikupljaju podaci o potrošnji. Podaci Ankete o potrošnji domaćinstava (APD) se prikupljaju u toku cele godine, dok su Anketom o životnom standardu (AŽS) podaci prikupljani samo u toku jednog meseca (juna).

Iako se obe ankete baziraju na dnevniku u koji se beleže izdaci za hranu važno je napomenuti da se u Anketi o potrošnji domaćinstava dnevnik vodi petnaest, odnosno šesnaest dana, dok se u Anketi o životnom standardu dnevnik vodi za period od sedam dana.

U Anketi o potrošnji domaćinstva (HBS) – domaćinstvo beleži šta je kupilo na dnevnoj bazi, ali nemamo podatak šta je zaista i potrošilo od toga što je kupljeno. U (AŽS), domaćinstva u dnevniku beleže – ne šta su kupila – već šta su utrošili na dnevnoj bazi (u toku sedam dana).

Za razliku od Ankete o potrošnji domaćinstava, Anketa o životnom standardu pruža detaljnije podatke o korišćenju zdravstvenih usluga, socijalnih programa, usluga obrazovanja, radnoj aktivnosti.

Za razliku od Ankete o životnom standardu, u Anketi o potrošnji domaćinstava ne postoji dovoljno podataka za procenu vrednosti imputirane stanarine za vlasnike stana/kuće, kao i za procenu usluga korišćenja trajnih potrošnih dobara. Zbog toga su ove kategorije potrošnje isključene iz analize.

Zbog unapređenja procesa prikupljanja podataka tokom realizacije Ankete o potrošnji domaćinstva u periodu od 2004 – 2005. nije moguće na osnovu ovog istraživanja izračunati trendove siromaštva za period 2004-2006. Međutim, kao rezultat unapređenja Ankete o potrošnji domaćinstava omogućeno je kontinuirano praćenje trendova od 2006.

Anketa o prihodima i uslovima života (SILC)

Evropski savet je decembra 2001. godine definisao Laeken indikatore kao instrument kojim se može standardizovati merenje društvene uključenosti u zemljama članicama EU. Laeken indikatori predstavljaju okvir za merenje više dimenzionalnog statusa društvene uključenosti u zemljama EU, kao i osnovu za upoređivanje statusa između zemalja članica EU.

Za  izračunavanje ovih indikatora koristi se metodologija Eurostata, a primenjuje se koncept objektivnog relativnog siromaštva. Smatra se da je kocept merenja objektivan zato što se oslanja na aktuelne prihode koji pretstavljaju meru klasifikovanja članova domaćinstva na siromašne i one koji to nisu. Takođe, koncept je relativan zato što se prag rizika siromaštva utvrđuje na osnovu distribucije i varijacije prihoda u zemlji, (relativna linija siromaštva određuje se kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici), odnosno zavisi od opšteg nivoa socijalnog i ekonomskog razvoja što znatno varira od zemlje do zemlje. Prednost relativnog koncepta siromaštva u odnosu na apsolutni, je što ne zahteva definisanje minimalno prihvatljivog životnog standarda.

Srbija kao zemlja koja nije članica EU nije u obavezi da redovno sprovodi SILC istraživanje. Ipak svi napori se ulažu da se SILC istraživanje realizuje u narednom periodu, kao osnov za objektivno snimanje početnog stanja društvene isključenosti u zemlji. Realizacija SILC istraživanja omogućiće donošenje novih politika zasnovanih na podacima i bolje usmeravanje mera Vlade za podršku najugroženijem stanovništvu.

Sprovođenje SILC istraživanja olakšaće proces izveštavanja Srbije o sprovođenju politika socijalne uključenosti i smanjenja siromaštva, i istovremeno će omogućiti uporedivost socio-ekonomskih parametara u Srbiji sa stanjem u zemljama članicama EU, kao i lakše usklađivanje mera pojedinih zemalja članica EU namenjenih unapređenju nivoa socijalne uključenosti sa merama cosijalne uključenosti u Srbiji.

Uvođenje sistematskog praćenja nivoa socijalne isključenosti i siromaštva takođe će dati osnov za izradu dokumenta: Memoranduma o socijalnoj uključenosti (Joint Inclusion Memorandum – JIM). Svrha JIM je da pomogne zemljama kandidatima u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti i da modernizuje njihove sisteme socijalne politike, kao i da im pomogne u pripremi punog učešća u politikama EU. Zemljama kandidatima za članstvo u EU upućuje se poziv da izrade svoj JIM u saradnji sa Evropskom komisijom.

Šta je uloga Memoranduma o socijalnoj uključenosti?

• Priprema zemalja kandidata za njihovo puno učešće u Otvorenom metodu kooperacije na pitanjima socijalne inkluzije, nakon njihovog pristupanja EU;
• Imenovanje glavnih izazova koji se odnose na borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti;
• Predstavlja glavne strateške mere koje se preduzimaju kako bi se zajednički ciljevi EU počeli prevoditi u nacionalne politike; i
• Identifikuje ključne strateške probleme za monitoring i dalje razmatranje.