У Србији је сиромаштво дефинисано као вишедимензионални феномен који, поред недовољних прихода за задовољење животних потреба, подразумева и немогућност запошљавања, неодговарајуће стамбене услове и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама. У остале кључне аспекте сиромаштва убројени су и неостваривање права на здраву животну средину и природна богатства, пре свега на чисту воду и ваздух.

Стратегија за смањење сиромаштва коју је Влада Републике Србије усвојила 2003. године, дала је основ да се на националном и локалном нивоу развијају и имплементирају мере које треба да допринесу смањењу пре свега апсолутног сиромаштва (испод апсолутне линије сиромаштва налазе се пунолетна лица чија је потрошња на месечном нивоу нижа од минималног износа неопходног за храну (нутриционистички минимум прописан од стране FAO) и друге издатке који не обухватају храну (осим трајних добара и импутиране ренте).

Основни циљ спровођења Стратегије за смањење сиромаштва био је да се апсолутно сиромаштво у Србији преполови до 2010. године. По подацима Анкете о животном стандарду из 2002. године, 14% или око милион људи у Србији је било сиромашно. Подаци Анкете о животном стандарду из 2007. године говоре да је сиромаштво у овом периоду смањено на 6,6%.

Поред анкете о животном стандарду, сиромаштво у Србији се мери и уз помоћ Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД). Стратешком одлуком донетом 2004. године да се статистика сиромаштва у Србији заснује на подацима добијеним из Анкете о потрошњи домаћинстава,  настојало се да се обезбеди пуно национално власништво и преко потребни континуитет у праћењу података у вези са сиромаштвом. Анкету  о потрошњи домаћинства, редовно спроводи Републички завод за статистику.

Европска унија, тј. државе чланице мере релативно сиромаштво, (релативна линија сиромаштва одређује се као 60% медијане просечне потрошње по потрошачкој јединици), а на основу методологије Еуростата (Анкета о приходима и условима живота – SILC). Проценат становништва које живи у ризику од сиромаштва у земљама чланицама ЕУ варира између 10% и 23%, по подацима из 2008. године. Најнижа стопа сиромаштва је у Холандији и Чешкој Републици, а највећи ризик од сиромаштва бележи се у Летонији. Ризик од сиромаштва висок је и у медитеранским и балтичким земљама. 

Раст БДП-а у периоду између 2003. и 2008. године значајно је допринео паду сиромаштва (подаци Републичког завода за статистику и Министарства финансија).

Подаци за период између 2003. и 2007. године такође показују да је потрошња средње класе и најсиромашнијих домаћинстава натпросечно расла у односу на општу популацију Србије (Подаци Анкете о животном стандарду, РЗС)

Иако је основни циљ имплементације Стратегије за смањење сиромаштва постигнут, потреба да се Влада Републике Србије на систематски начин бави питањима најугроженијих категорија становништва, социјалним укључивањем и даљим смањењем сиромаштва, није престала. Делотворна брига државе још већи је императив у светлу светске финансијске кризе и великих буџетских ограничења.

По последњим званичним подацима Републичког завода за статистику у Србији је у 2008. години 7,9% грађана/ки живело испод апсолутне линије сиромаштва.

Стратешки оквир за социјално укључивање и смањење сиромаштва у наредном периоду

Након формалног завршетка процеса примене ССС, Влада Србије започела је процес  дефинисања политика социјалне инклузије и смањења сиромаштва, узимајући у обзир политике ЕУ у овим областима. Поред израде и примене мера којима се ублажавају ефекти финансијске кризе, Влада планира да унапреди мере које имају циљ смањења сиромаштва и бољу социјалну инклузију са нагласком на осетљивим и маргинализованим групама становништва.

Прелазак са концепта смањења сиромаштва на концепт социјалне инклузије мотивисан је опредељењем Владе да спроведе процес европских интеграција и потребом да се мере Владе ускладе са политикама ЕУ које воде делотворнијој социјалној кохезији. Овај прелазак засниваће се на унапређењу квалитета живота свих друштвених категорија и биће саставни део процеса европских интеграција.

Република Србија постепено улази у уговорни однос са ЕУ (Споразум о стабилизацији и придруживању и статус земље кандидата), у коме ће питања смањења сиромаштва и социјалног укључивања постати обавезна компонента политике интеграције у ЕУ. Влада Републике Србије је решена да испуни захтеве које је ЕУ дефинисала на самитима у Лисабону и Копенхагену, а који се односе на социјално укључивање, Миленијумске циљеве развоја, као и циљеве дефинисане у Стратегији за смањење сиромаштва. Да би то остварила, потребно је ажурирати постојеће политике које се само делимично баве питањима социјалног искључивања, те да развије стратешки оквир који ће узети у обзир читав спектар искључености заснован на бројним друштвеним чиниоцима.

Као и од других земаља које се налазе у процесу придруживања Европској унији, и од Републике Србије се очекује да изради Меморандум о социјалном укључивању – (Joint Inclusion Memorandum). Сврха Меморандума о социјалном укључивању је да помогне земљама кандидатима у борби против сиромаштва и социјалне искључености и да модернизује њихове системе социјалне политике, као и да им помогне у припреми пуног учешћа у политикама ЕУ. Земљама кандидатима за чланство у ЕУ упућује се позив да израде свој JIM у сарадњи са Европском комисијом.

Шта је улога Меморандума о социјалној укључености?

• Припрема земаљу кандидата за пуно учешће у Отвореном методу кооперације на питањима социјалне инклузије, након њиховог приступања ЕУ;
• Именује главне изазове који се односе на борбу против сиромаштва и социјалне искључености;
• Представља главне стратешке мере које се предузимају како би се заједнички циљеви ЕУ почели преводити у националне политике; и
• Идентификује кључне стратешке проблеме за мониторинг и даље разматрање.

Подаци за 2007. годину

Подаци за 2006. годину

Подаци за 2003. годину