„Сунце огрејало” најстарије у Малом Зворнику
Први пут уведена ванинституционална заштита за старе у једној од најмањих и најсиромашнијих општина Србије
Мали Зворник је најмања општина Мачванског округа и једна од најмањих у Србији. Неповољна демографска слика не одступа од државног просека. Од око 15.000 становника број старијих од 65 година, између два пописа, готово је удвостручен. Удео старих почетком деведестих година у оквиру целокупне популације општине износио је 7,04 одсто, док се за нешто више од десет година повећао на 13,4 одсто. Локална самоуправа и надлежне службе, пре свега Центар за социјални рад, кренули су у решавање проблема. Уз физичко старење Зворничана, отежавајуће је што све више младих напушта крај. Без наследника, и овако напуштени, баке и деке додатно су угрожени.
Захваљујући пројекту израде Стартегије социјалне заштите који је покренула Стална конференција градова и општина, у Малом Зворнику први пут је уведен програм заштите старих и заменарених.
- Акција „Хуманост на терену” је произашла из документа писаног за период 2007 – 2012. Први пут у нашој општини организована је ванинституционална заштита за најстарије – каже Лазарела Велимировић, социјални радник Центра за социјални рад и координатор пројекта.
Од 1 августа 2007. године три геронтодомаћице и три неговатељице кренуле су да редовно обилазе 18 корисника. Оне олакшавају свакодневни живот бакама и декама. Купају их, спремају храну, одржавају хигијену покућства, цепају дрва за ложење, доносе основне животне намирнице, лекове за терапију.
За новогодишње и божићне празнике геронтодомаћица Зорица Алексић је обишла баку Зорку Стевић, иако су били нерадни дани |
Пре укључења у акцију, свих шест било је незапослено на листи Националне службе запошљавања. – Програмом „Хуманост на терену” не само да смо најстаријима побољшали квалитет живота већ смо допринели смањењу незапослености – додаје Лазарела Велимировић.
Шта су посете домаћица и неговатеља унеле у животе бака и дека најбоље илуструју речи седамдесетогодишње Зорке Стевић из села Радаљ
Она каже да је уласком геронтодомаћице Зорице Алексић њен дом „огрејало сунце”. Бака Зорка живи сама у кући у којој нема воде, и корисник је социјалне помоћи.
Вредност читавог пројека је била 10.000 евра. Средства је обезбедила Стална конференција општина и градова уз помоћ партнера - норвешке владе и организација - ИМГ и ЦЛДС. Од тог новца неговатељице и домаћице су едуковане, набављене су униформе, возило, средства за одржавање хигијене, друге потрепштине.
Локална самоуправа је одлучила да настави финансирање. У буџету за 2008. издвојено је више од 1.000.000 динара, што ће бити довољно да текућу годину.
Центар за социјални рад као носилац пројекта, у сарадњи са општином, има жељу да унапреди започето. Под тржишним условима понудиће услуге геронтодомаћица и неговатеља бакама и декама који имају могућност да плате ове услуге. Наравно, у складу са висином пензија они би учествовали у делимичном плаћању услуга. Ако буде интересовања то би омогућило да се прошири капацитет и запосле нови неговатељи и геронтодомаћице. Тако би се истим пројектом ишло ка испуњавању два стратешка циља ССС: отварање нових радних места и побољшање положаја угрожених.
Партнери у примени 
