„Клуб као друга кућа“
У Србији, нешто више од 4.800 деце одраста без љубави мама и тата. Болест са фаталним исходом, тешка економска ситуација, ратови, саобраћајне несреће и друге неповољне друштвене околности најчешћи су узроци раздвајања. У установама социјалне заштите (домовима) борави 1.440 малишана. Кроз систем хранитељских породица, који је бољи јер се деца успешније развијају, брже социјализују и интегришу у односу на вршњаке из домова, збринуто је њих нешто више од 3.400.
Центар за социјални рад (ЦСР) у Краљеву препознао је значај подршке деци и породицама које се одлуче на хранитељство. Још 2005. године покренут је пројекат „Заједно кроз одрастање“, који је годину дана финансиран средствима Фонда за социјалне иновације при Министарству за рад и социјална питања у оквиру реформе хранитељства у Србији. Након истека периода финансирања, краљевчани су наставили да воде бригу о деци, младима и њиховим хранитељима формирањем Клуба пријатеља деце без родитеља.
„Кроз различите активности, Клуб је успео да подигне на један виши ниво бригу о деци без родитеља“ – објашљава Светлана Станић, директорка краљевачког ЦСР. Клуб пријатеља деце без родитеља окупља 73 појединца, мање и веће компаније, институције културе – библиотеку, позориште, спортски центар, НВО... „Сви они на различите начине помажу рад Клуба – новцем, донацијом у виду робе, услугом – а заједничко им је то што желе да побољшају живот деце и младих у Краљеву“, каже директорка. Први учлањени био је председник општине Краљево.
Ивану је реновирана кућа, Милена је нашла посао, а Марко је летовао у Италији |
До сада Клуб је помогао скоро 100 најмлађих из хранитељских породица. Зар рад Клуба задужено је осморо стручњака ЦСР, али када је потребно, сви запослени, њих 51, спремни су да помогну. Захваљујући донацијама чланова Клуба реновирана је кућа браће Ивана и Петра Вукосављевић. Старији Петар нашао је и посао у манастиру Студеница. Општински стан који је додељен ЦСР, а у коме живе двојица младића одраслих код хранитеља, комплетно је опремљен донацијама из истог извора.
Чланови Клуба пријатеља деце без родитељског старања из Краљева до сада су решили три стамбена проблема, запослили двоје младих који су одрасли у хранитељским породицама, а за најмлађе обезбеђују летовања, одласке у позориште, биоскоп... |
Милена Станковић је најбрже од својих колега, младих инжењера информационих технологија, нашла посао. Двадесетпетогодишњакиња која је остала без оба родитеља и више од десет година одрастала у хранитељској породици, месец дана након дипломирања почела је да ради. Њен послодавац је један од неколико десетина хуманих људи који на свој начин помажу рад Клуба приојатеља деце без родитеља. „Клуб ми је помогао у једном од најважнијих животних питања. Али, не само мени већ и другој деци сличне судбине. Нарочито млађима који се кроз разне активности Клуба ослобађају нелагоде према социјалним радницима. Сећам се да сам се ја као мала увек мало плашила када сам долазила у Центар. Сада је то потпуно другачије. Кроз заједничка дружења која организује Клуб то се правазиђе. Важно је и то да ми „старији“ који смо одрасли код хранитеља осећамо да нисмо заборављени и препуштени сами себи.
Сваке недеље организују се радионице у којима учествују малишани и породице које су тек ушле у програм хранитељства. Заједно одлазе на излете и концерте. Овог лета група деце је захваљујући италијанској НВО посетила ову земљу.
Пример краљевчана показује како је у пракси могуће остварити препоруке из Стратегије за смањење сиромаштва (ССС). Пре свега деинституционализацијом, укуључивањем актера са локалног нивоа у заштиту најугроженијих, али и сарадњом државних органа, локалне самоуправе, невладиног сектора и привреде.
Партнери у примени 
