Профил сиромашних остао је такорећи непромењен у односу на 2002. годину. Најугроженије је и даље становништво руралног подручја Југоисточне Србије, необразовано становништво и незапослени, стара лица (65+), као и домаћинства са двоје и више мале деце (0-6). Нова категорија која је угроженија од просека популације у 2007. години су деца до 14 година старости, иако су она пет година раније имала исподпросечан индекс сиромаштва.

Регионална распрострањеност сиромаштва:

Иако је сиромаштво смањено у свим регионима у Србији, разлике у сиромаштву урбаних и руралних подручја у оквиру региона су још више продубљене. Проценат сиромашног становништва опао је у свим регионима у Србији - највише у руралним подручјима Београда и Шумадије, а најмање у урбаним подручјима Источне Србије. Као и пре пет година, најугроженије је рурално становништво Југоисточне Србије где је 18.7% становништва сиромашно у 2007. години.

Сиромаштво у Србији је претежно рурални феномен, као у многим земљама у транзицији. Сиромаштво је било знатно више распрострањено у руралним у односу на урбана подручја у 2007. години. 9.8% домаћинстава насељених на селима је сиромашно док је то случај са само 4.3% оних који живе у градовима. Разлике у сиромаштву ових подручја знатно су продубљене у периоду 2002-2007. године. Однос руралног према урбаном индексу сиромаштва порастао је са 1.6 на 2.3 у периоду 2002-2007. године, пошто се сиромаштво у руралним подручјима мање смањило него у урбаним подручјима (45% према 62%). Дубина и оштрина сиромаштва у руралним подручјима такође су биле знатно већа него у урбаним срединама. У 2007. години, скоро две трећине сиромашних је живело у руралним срединама.

Особе са ниским нивоом образовања

18,7% домаћинства са носиоцем који је без школе или има незавршену основну школу је сиромашно. То је уједно и највећи индекс сиромаштва имајући на уму све образовне групе. 10.3% оних домаћинстава чији је носилац завршио основну школу је сиромашно. Ако посматрамо групу сиромашних видећемо да 71.3% сиромашних домаћинстава има носиоца који има само не завршену или завршену основну школу. Проценат сиромашних значајно опада са растом нивоа образовања носиоца домаћинства .  Тако, високо образовано становништво готово да није било изложено ризику сиромаштва. Становништво које живи у домаћинствима са високо образованим носиоцем (виша школа, факултет) имало је индекс сиромаштва близак нули (0.7% и 0.6% респективно) и чинило је само око 1.7% сиромашних.

Радно неактивно и незапослено становништво

Највећи проценат сиромашних забележен је код домаћинстава чији је носилац неактиван/на (студенти/киње, домаћице, итд), а није пензионер/ка. Њихов индекс сиромаштва у 2007. години био је неколико пута већи у односу на просек популације (19.7% у односу на 6.6% респективно). Супротно овоме, домаћинства са запосленим носиоцем домаћинства имала су најмањи ризик сиромаштва, што није изненађујуће имајући у виду велики раст зарада у периоду 2002-2007. године. Становништво које живи у домаћинствима са неактивним носиоцем домаћинства имала су индекс сиромаштва знатно изнад просека (8.1% у односу на 6.6% респективно) и чинило је скоро половину сиромашних.

Стари

Стара лица су више изложена ризику сиромаштва од осталих старосних група. Највећи ризик сиромаштва и даље имају стара лица (65+). Иако је у 2007. знатно мањи проценат старих лица био сиромашан у односу на 2002. годину (9.6% према 19.9%), ова лица су и даље имала ризик сиромаштва преко 40% већи од просека популације. Стара лица чинила су 17.4% становништва и четвртину сиромашних (25.3%).

Деца

Изнад просечан индекс сиромаштва у 2007. години имале су и категорије: деца од 6 до 14 и деца до 5 година старости. Њихов индекс сиромаштва износио је 9.5% и 8.7% респективно и чинили су 13.9% укупног и 19.5% сиромашног становништва. Сиромаштво деце до 14 година најмање је смањено у односу на 2002. годину. Остале старосне групе имале су индекс сиромаштва или на нивоу просека или испод просека.

Домаћинства са шест и више чланова/ица

Најугроженија су домаћинства са шест и више чланова/ица будући да је њихов индекс сиромаштва изнад просека популације и био је највиши у поређењу са осталим демографским групама. У 2007. години, они су чинили 17.9% укупног становништва и 33.8% сиромашних. Сиромаштво међу домаћинствима са 7 и више чланова је најмање опало у периоду 2002-2007. и њихов положај у односу на просек популације је погоршан.

Већи број мале деце у домаћинству значи веће сиромаштво. Домаћинства са двоје мале деце имала су индекс сиромаштва који је скоро два пута већи од просечног (12.7% према 6.6%), а домаћинства са троје и више мале деце имала су индекс сиромаштва од чак 30.5%. Међутим, ова последња група представља мали проценат сиромашних (6%). Највећи удео сиромашних чине домаћинства без мале деце, јер они чине скоро две трећине сиромашних.

Роми

Сиромаштво међу Ромима било је изузетно високо у 2007. години. Скоро половина ромског становништва (49.2%) је била сиромашна. Сиромаштво Рома било је неколико пута распрострањеније, а такође, знатно дубље и оштрије у поређењу са основном популацијом. И поред тако високог процента сиромашних, екстремно сиромашних Рома је било само 6.4%. Међутим, треба имати у виду да је АЖС обухватила само Роме који су интегрисани у основно становништво, за које се претпоставља да су у бољој материјалној ситуацији, док Роми из ромских насеља, који су потенцијално угроженије групације, нису обухваћени овом Анкетом.

Избегла и интерно расељена лица

Иако је у 2007. години забележен пад сиромаштва код избеглица и расељених лица ово су и даље надпросечно угрожене категорије становништва. Код ових категорија становништва дошло до значајног пада сиромаштва у периоду 2002-2007. године. Пад сиромаштва је био знатно већи код избеглица него код расељених лица, тако да се индекс сиромаштва избеглица приближио индексу сиромаштва основне популације у 2007. години (7.4% према 6.5%).

Подаци за 2006. годину

Подаци за 2003. годину