Подаци о сиромаштву у Србији
"Сада имамо оквир (ССС) – оквир је добар. Ово је једна од ретких прилика када нова Влада не мења стратегију претходне Владе, па све почиње изнова. Волео бих да нека следећа Влада настави овај посао. Знамо да један значајан број наших суграђана живи испод линије сиромаштва. Они живе у различитим деловима земље, различите активности могу побољшати њихов положај и сви ми у друштву смо дужни да повежемо наше активности како бисмо им омогућили квалитетнији живот."
Мирољуб Лабус,
бивши потпредседник Владе Србије
на Конференцији о смањењу сиромаштва у Србији,
Пландиште, 22. фебруар, 2005.
[ Остале изјаве о ССС ]
|
|
 |
- По подацима Анкете о животном стандарду, у 2007. години 6,6% становништва Србије је било сиромашно, обзиром да је њихова потрошња по потрошачкој јединици у просеку била нижа од линије сиромаштва. Линија сиромаштва у 2007. години била је 8.883 динара месечно по потрошачкој јединици.
- Број сиромашних у Србији је у периоду од 2002. до 2007. године, смањен за више од 500,000. У 2002. години, 14% или око милион људи је било сиромашно, а у 2007. години, 6.6% или око 490.000.
- Дубина и оштрина сиромаштва, су значајно смањени у овом периоду. Дубина (јаз) сиромаштва у 2007. години износила је 1.3%, што указује да уколико би држава мобилисала новчана средстава у износу од 1.3% линије сиромаштва за свако лице (сиромашно и оно које није сиромашно) и усмерила сиромашнима (поред средстава које држава већ усмерава најугроженијим категоријама), теоријски сиромаштво би било елиминисано, под претпоставком перфектне таргетираности помоћи сиромашнима. Оштрина сиромаштва, индикатор који узима у обзир то што се неки сиромашни налазе дубље у сиромаштву, односно даље испод линије сиромаштва од других (и даје им већи значај), износила је 0.4%.
- Као и у већини земаља, субјективно сиромаштво у Србији је веће од објективног. У 2007. години, дупло више становника Србије сматра да је сиромашно у односу на објективну процену (13% у односу на 6.6% респективно). Међутим, подаци показују да је субјектино сиромаштво такође опало у периоду 2002-2007. године, мада нешто мање него сиромаштво мерено на основу стварних издатака становништва.
- Gini коефицијент је остао такорећи непромењен (29.3 у 2002. и 29.7 у 2007). Посматрано по типу региона, само рурална подручја бележе статистички значајан пад неједнакости, док је у урбаним подручјима неједнакост остала непромењена.
- Неједнакост између оних најбогатијих и најсиромашнијих у Србији, нешто је већа од просека неких источноевропских земаља у транзицији. Вредност распона Gini коефицијента за Словенију, Мађарску, Хрватску, Румунију, Бугарску, Албанију и Босну и Херцеговину креће се од 26.9 у Мађарској до 31 у Румунији, док је у Србији 29,7. Од поменутих земаља, већу неједнакост између најбогатијих и најсиромашнијих бележимо само у Румунији.
|
|
|
|
Партнери у примени 
